Pi­še: prof. dr Dra­gan Ko­pri­vi­ca


Da­nas je u Cr­noj Go­ri mo­der­no na­zva­ti se opo­zi­ci­o­nom par­ti­jom, pa ima­mo či­tav spek­tar opo­zi­ci­o­nih i “opo­zi­ci­o­nih” stra­na­ka, me­đu ko­je ula­ze i one sa kraj­nje sum­nji­vim re­fe­ren­ca­ma. Ali, bi­ti opo­zi­ci­o­ni, to gor­do zvu­či da­nas na po­li­tič­koj sce­ni. No, osim DF-a, ko­ji je istin­ski opo­zi­ci­o­ni, i ne kal­ku­li­še s re­ži­mom, za mje­sto osta­lih opo­zi­ci­o­nih utr­ku­ju se i stran­ke, uje­di­nje­ne za­jed­nič­kom ide­jom, da ne pri­pa­da­ju “pri­mi­tiv­nim” par­ti­ja­ma, ko­je se, eto, bo­re za gra­đan­ska pra­va na uli­ci, ne­go su u pre­go­vo­re o Vla­di ušli svo­jom za­slu­gom, pro­e­vrop­ski, kroz skup­štin­ske klu­pe.
Pri­tom li­ce­mjer­no pre­ćut­ku­ju jed­nu sit­ni­cu, iz­bje­ga­va­ju da ka­žu, za­o­bi­la­ze isti­nu, mu­ka im da bar jed­nom jav­no oda­ju pri­zna­nje da su u pre­go­va­rač­ke klu­pe za­sje­li upra­vo za­hva­lju­ju­ći DF-u i upor­nim i če­sti­tim gra­đan­skim pro­te­sti­ma, upra­vo na uli­ci. Pro­te­sti­ma, ko­ji ni­je­su bi­li sa­lon­ski, ne­go su obi­lo­va­li ki­šom, hlad­no­ćom, su­zav­cem i po­li­cij­skim na­si­ljem. Pre­ćut­ku­ju da ni­ko od njih ne bi imao ni te­o­ret­ske šan­se da za­sjed­ne za pre­go­va­rač­ki stol da im DF ni­je pro­te­sti­ma do­nio tu la­god­nu po­zi­ci­ju. Ali oni na­pro­sto osje­ća­ju la­ko ga­đe­nje pre­ma uli­ci, ću­te o za­slu­zi DF-a i hi­ta­ju u mi­ni­star­ske fo­te­lje. Iako su već iz kru­go­va vla­sti upo­zo­re­ni da ne­će mo­ći da so­li­ra­ju, ne­go će mo­ra­ti spro­vo­di­ti po­li­ti­ku Vla­de. A to zna­či hor­sko pje­va­nje, i za­la­ga­nje da se či­ni sve ka­ko ta­ta ka­že.
Na­uč­no-fan­ta­stič­ni sce­na­rio da će mi­ni­stri iz re­do­va “opo­zi­ci­je” na­pu­sti­ti Vla­du na­kon što uvi­de da su im ve­za­ne ru­ke, dje­lu­je do­volj­no smi­je­šno. Ali je za­to vje­ro­vat­no da će “opo­zi­ci­o­na­ri” i te ka­ko ima­ti u vi­du već vje­što ba­če­ni ma­mac pre­mi­je­ra, da na njih ra­ču­na (ako bu­du po­slu­šni) i na­kon iz­bo­ra. Da­kle, oni već sad bi­ju bit­ku ne sa­mo za ove, ne­go i za fo­te­lje na­kon ok­to­bra. Ka­ko jed­no­stav­no i pro­vid­no, pra­vi lak­mus-pa­pir. A prav­da, prav­na dr­ža­va i dru­ge glu­po­sti, sve će to na­rod po­zla­ti­ti, ili Vla­da pot­pla­ti­ti.
Pri­tom, pre­go­va­rač­ki “opo­zi­ci­o­ni” sa­stav či­ne dvi­je par­ti­je, ko­je vo­de pret­hod­ni i sa­da­šnji pred­sjed­ni­ci SDP-a, par­ti­je ak­tiv­ni sa­rad­ni­ci sa re­ži­mom u dva pe­ri­o­da, a De­mos je je­di­ni (!) tu da fri­zi­ra opo­zi­ci­o­ni pro­fil.
I pri­tom to­bož ni­ko iz tih par­ti­ja ne shva­ta ba­nal­nu isti­nu da će u mi­ni­star­stvi­ma, ko­ja će na­vod­no kon­tro­li­sa­ti “opo­zi­ci­o­ni” mi­ni­stri, po­sto­ja­ti i pa­ra­lel­ni mi­ni­stri u sjen­ci, ko­ji će po­mje­ra­ti glav­ne po­lu­ge, a “opo­zi­ci­o­ni” se ne­će ni za šta pi­ta­ti. Uglav­nom, “opo­zi­ci­o­na­ri” su re­ži­mu omo­gu­ći­li me­đu­ko­rak, spa­so­no­sni pre­dah, i ti­me mu sve­srd­no po­mo­gli, a za­uz­vrat su već do­bi­li do­bre ga­ran­ci­je da će sje­dje­ti u Vla­di i na­kon iz­bo­ra.
Bit­no je da će pre­mi­jer na ras­po­la­ga­nju ima­ti ši­rok asor­ti­man “opo­zi­ci­o­nih” stra­na­ka za kr­plje­nje Vla­de, uz to u na­di da će do­ći i do kon­struk­tiv­ne gu­žve na “opo­zi­ci­o­nom” blo­ku, gdje je već po­pri­lič­no ti­je­sno; že­lja mno­go, a fo­te­lja ma­lo.
Prak­sa o ser­vil­nom di­je­lu opo­zi­ci­je, ko­ja pri­ska­če re­ži­mu u po­moć kad god to za­tre­ba, da­nas ova stran­ka, sju­tra ona, pri­sut­na je i u Cr­noj Go­ri svih ovih go­di­na, i ne pred­sta­vlja ni­šta no­vo. Bit­no je da “opo­zi­ci­o­na­ri” uz mu­dre gri­ma­se us­ka­ču u re­žim­ski brod be­ze­cu­ju­ći fo­te­lje, i idu­ći na ru­ku vla­sti­ma, vo­đe­ni vje­štim ru­ka­ma še­fa re­ži­ma, kao lut­ke na kon­cu, ili po­li­tič­ke ma­ri­o­ne­te.